Da li ti pomaže muž?!

Dobiješ dijete, i snalaziš se ... to malo stvorenje uči živjeti , a ti se učiš voditi ga kroz život.

Neke tamo stručne tete i čike su to nazvale odgojem, a ja bih to nazvala pomoć u svladavanju životnih zadataka jer šta je drugo odgoj nego li baš to.

I tako u tom međusobnom učenju i svladavanju životnih lekcija nalete kojekavi likovi i muškog i ženskog roda koji ti postavljaju pitanja na koja bi najradije odgovorio „Molim te, zašto je tvoje pitanje toliko glupo?“, ali eto prevlada tu ono čemu su te roditelji naučili, a to je da ne vrijeđaš druge pa pronalaziš ili pokušavaš pronaći neki adekvatan odgovor na to pitanje.

Jedno od tih pitanja je „Da li ti muž pomaže (oko bebe)?“, i ti opet staneš i zamisliš se šta odgovoriti na takvo pitanje. Da li meni stvarno muž pomaže ili je to što radi sasvim normalna i prirodna stvar.

Mi u ovoj kući jedemo i pijemo, znači neko se treba pobrinuti za obrok, pripremiti ga... potom svo ono upotrijebljeno suđe ponovo vratiti u prvobitno stanje, a to je da bude čisto... također, u ovoj kući se oblačimo, peremo veš, sušimo ga na štriku na balkonu (nisu nam još ovi iz EU naredili da to ne smijemo da radimo), hodamo pa dižemo prašinu koju neko treba pokupiti usisivačem ili prebrisati krpom. Također, koristimo i kupatilo koje moramo redovno dezinficirati jer osim što moramo držati sve higijenski čistim zbog juniora volimo čistoću baš  te prostorije u stanu. Eh da i još oboje privređujemo kod poslodavca za našu malu zajednicu. Obaveze oko bebe, našeg dragog juniora da ne nabrajamo...

I da li stvarno mislite da to može samo jedna osoba, u ovom slučaju majka. E pa ako ste mislili ja ću odmah u startu da vas razočaram, NE MOŽE! Slobodno me možete prozvati najgorom ženom, ali DA MENI MUŽ u svemu POMAŽE!

Zašto, pitate se? Kakva sam ja to sretnica?

Da li sam sretnica??? Za mene je normalna stvar da se u obaveze koje imamo uključimo oboje.  Moj muškarac nije od onih koji se boji da će ga neko nazvati papučarem jer je pokupio veš sa štrika na balkonu, moj muškarac je samosvjestan, slobodouman i ne dozvoljava da mu neko drugi „kroji“ život koji živi. Da moj muž, a juniorov otac će junioru promijeniti pelenu, okupati ga, nahraniti ga... Zašto??? E zato što svaki trenutak s našim juniorom je neprocjenjiv i jedinstven, jer svaki trenutak vidimo nešto veličanstveno pred sobom, nešto što nismo ni u snu planirali i dato nam je kao najveći dar od Boga.

I da napomenem ne pomaže meni muž samo oko juniora već  pomaže i oko svega drugog, i radio je to i prije nego je junior došao na ovaj svijet.

Kako smo to postigli (mnoge žene ovdje znaju postaviti pitanje „Kako si to postigla?“ ). E pa dragi takav recept sadrži dobro čuvani tajni sastojak, ali ipak ću vam ga odati – zove se ljubav.

Također, ta ljubav sadži i puno podsastojaka, ali eto nije red da vam ja sad sve otkrivam ipak trebate nešto i sami.

A do sljedećeg puta i novog pitanja iz okoline pozdravlja vas dokona mama!